Skladištenje maziva

Za ostvarivanje pravilnog podmazivanja važan uslov je pravilan izbor maziva i pravilno skladištenje jer i kvalitetna maziva mogu biti degradirana i učinjena neupotrebljivim nepravilnim skladištenjem. Voda i vlaga u kontaktu sa mazivima vrše hidrolizu nekih aditiva čineći ih delimično ili potpuno neaktivnim, a mazivo neupotrebljivim. Brzina i stepen degradacije zavise od osetljivosti aditiva na dejstvo vode, od količine vode, dužine kontakta sa njom i temperature. Voda i vlaga su štetne i za ambalažu.

Najbolja su zidana skladišta, projektovana i izgrađena u skladu sa propisima. U takvim skladištima vlažnost je niska, a temperature relativno konstantne, postoje sistemi za grejanje, ventilaciju i za zaštitu od požara, kao i mogućnost za bezbedan prijem, manipulaciju i izdavanje robe. Barake i nadstrešnice ne pružaju adekvatnu zaštitu od vlage, kiše, snega i prašine. Maziva u sitnim pakovanjima obavezno treba skladištiti u zatvorenim skladištima, što se preporučuje i za maziva u bačvama.

Otvoreni prostori se ne mogu uopšte preporučiti. Ukoliko neki korisnici nemaju drugog rešenja, moraju znati sledeće:

• Bačve sa uljem se ne smeju postavljati uspravno. Na višim temperaturama ulje se širi, sabija vazduh i jedan deo vazduha istiskuje pod pritiskom oko zatvarača. Prilikom pada temperature, ulje se skuplja u praznom prostoru, stvara se pod pritisak i bačva „disanjem“ usisava vazduh i vlagu, a naročito u kišnom periodu može usisati znatne količine vode. Pored dejstva na ulje, voda izaziva koroziju lima tako da ulje bude kontaminirano i rđom i bude potpuno neupotrebljivo.
• Ako se bačve moraju držati na otvorenom, onda ih treba postaviti u horizontalni položaj i to tako da zatvarači budu obavezno na horizontalnoj osi, kako bi se sprečilo „disanje“ i usisavanje vlage.

Rukovanje mazivima

Kada se govori o rukovanju mazivima, naročita pažnja se mora posvetiti opasnosti od požara i zdrastvenoj zaštiti radnika koji su povremeno ili stalno u kontaktu sa njima.

Opasnost od požara

Stepen opasnosti od požara zavisi od tačke paljenja mazivih ulja. Maziva ulja imaju relativno visoke tačke paljenja i zbog toga ne spadaju u lako zapaljive tečnosti, ali se ipak ne smeju držati blizu izvora toplote i plamena. Skladišta maziva moraju imati efikasne sisteme za provetravanje i za gašenje požara. Na vidnim mestima treba obavezno da postoje upozorenja da su prisutne zapaljive materije i da je ZABRANJENO PUŠENJE. Ukoliko se desi da se maziva zapale, požar se NE MOŽE I NE SME GASITI VODOM! Manji požari se mogu lokalizovati i gasiti zemljom ili peskom kao i ručnim aparatima za gašenje požara na suvi prah, ugljendioksid ili penu.

Opasnost po zdravlje

Većina maziva i njima srodni proizvodi ne predstavljaju veliku opasnost po zdravlje ukoliko se njima rukuje po propisanim pravilima. Najvažnije je voditi računa da ne dolaze u direktan dodir sa kožom, da ne uđu u oči i da se ne udišu pare ili uljna magla. Pri upotrebi maziva potrebno je obratiti pažnju na sledeće činjenice:

• zamašćena radna odeća, obuća i druga oprema predstavljaju veliku opasnost po zdravlje.
• izbegavati nepotreban dodir sa uljem, naročito kože i očiju; ukoliko mazivo dospe u oko, treba ga desetak minuta ispirati mlakom vodom, a zatim se obratiti lekaru.
• Ruke se ne smeju prati petrolejom, benzinom, razređivačem i sl. već sapunom ili sredstvima za pranje ruku koja su neškodljiva, a posle pranja, ruke treba namazati kremom.
• Treba se kloniti uljnih para i uljne magle.

Treba se čuvati direktnog kontakta i sa otpadnim mazivima, jer mogu sadržati veoma toksične materije. Svaka od nabrojanih opasnosti se može izbeći korišćenjem zaštitnih sredstava pri radu s mazivima, i održavanjem lične higijene.

Zaštita životne sredine

Toksikološkim i hemijskim ispitivanjima utvrđeno je da su maziva ulja najopasniji zagađivači životne sredine. Zbog toga je zabranjeneno ispuštati otpadno ulje u vodotokove, jezera, kanalizaciju ili bilo gde drugo jer uvek postoji mogućnost da dođe do zagađenja, kako izvora pijaće vode, tako i samog zemljišta. Otpadna ulja se moraju skupljati i odlagati na posebno određenim mestima i potom uklanjati na način kojim će se sprečiti zagađenje životne sredine. U principu postoje dva rešenja;

• ponovno korišćenje i
• efikasno uklanjanje.

Ponovno korišćenje podrazumeva rerafinaciju i regeneraciju otpadnih ulja, dok efikasno uklanjanje podrazumeva kontrolisano spaljivanje ili kontrolisano odlaganje istih. Najbolje rešenje je regeneracija otpadnih ulja, ali je teško ostvarljivo, te je zbog toga bilo koji način uklanjanja otpadnih ulja, kojim se štiti životna okolina, prihvatljivo rešenje.

Zbog toga, ukoliko dođe do prosipanja manjih količina kako korišćenog tako nekorišćenog ulja potrebno ga je upiti strugotinom, peskom, zemljom ili nekim drugim apsorberom. Ukoliko dođe do prosipanja većih količina ulja, potrebno je preduzeti mere kako bi se sprečilo zagađenje životne sredine.