Industrijska ulja

Klasifikacija industrijskih ulja prema viskoznosti (ISO 3448 – 75)

Ulja za hidraulične sisteme

Ulja za hidraulične sisteme

ISO klasifikacija ulja za hidraulične sisteme

Hidraulični fluidi sa brzom biološkom razgradnjom imaju klasu ugrožavanja vode 0, dok konvencionalna hidraulična ulja imaju klasu ugrožavanja vode 2. Imaju sledeće oznake:

• HEPG – Hidraulični fluidi na bazi poliglikola. Temperatura primene od –30 do 90°C.
• HETG – Hidraulični fluidi na bazi biljnih ulja (repičinog ulja i triglicerida). Temperatura primene ovih ulja je od –20 do 70°C.
• HEES – Hidraulični fluidi na bazi sintetičkog estera. Temperatura primene od –30 do 90°C.
• HEPR – Hidraulični fluidi na bazi polialfaolefina ili srodnih ugljovodonika. Temperatura primene od –50 do 80°C.

Teškozapaljivi hidraulični fluidi

Teškozapaljivi hidraulični fluidi se primenjuju kod onih hidrauličnih sistema koji rade u blizini izvora zapaljivosti gde postoji opasnost od pojave požara, kao što su livnice, željezare, fabrike cementa, fabrike stakla i rudnici. Prema ISO 6743-4 ili DIN 51502 izvršena je sledeća podela:

HFAE – Emulzija “ulje u vodi” sa više od 80% vode. Koristi se kod prenosa snage do 300 bara. Primenjuje se najčešće kod potpornih greda podzemnih rudnika.

HFAS – Sintetički vodeni rastvor sa više od 80% vode. Koristi se kod hidrostatičkih pogona do 160 bara i temperaturama od 5 do 55°C.

HFB – Emulzija “vode u ulju” sa 60% mineralnog ulja. Primenjuje se u rudarstvu na temperaturama od 5 do 60°C.

HFC – Rastvor vode i polimera sa više od 35% vode. Primenjuje se kod hidrostatičkih pogona u industriji i rudarstvu na temperaturama od –20 do 60°C.

HFDR – Sintetički tečkozapaljivi fluid bez vode, na bazi estera fosforne kiseline. Ekološki su prihvatljivi. Primenjuju se za industrijsku hidrauliku kao i za podmazivanje i redukciju turbina. Temperature primene od –20 do 150°C, a u hidrostatičkim sistemima od 10 do 70°C.

HFDU – Sintetički teškozapaljivi fluid bez vode, na bazi karboksilične kiseline. Primenjuje se kod hidrostatičkih pogona i industrijskih hidrauličnih sistema na temperaturama od –35 do 90°C.

Specifikacije kvaliteta hidrauličnih fluida

Specifikacije kvaliteta ulja za zupčaničke prenosnike

Ulja za vazdušne kompresore

Kompresori su uređaji za sabijanje vazduha ili gasova. U praksi se najčešće susreću rotacioni (centrifugalni, vijčani) i klipni kompresori. Zahtevi za mazivima i podmazivanjem ne zavise samo od vrste kompresora, već i od vrste medijuma koji se komprimuje. Na primer, vazdušni i gasni kompresori su po konstrukciji slični, međutim glavna razlika je u pogledu uticaja ulja na medijume.

Kriterijumi za izbor ulja za vazdušne kompresore prema DIN 51 506

Izbor ulja za kompresore

Ulja i tečnosti za obradu metala

Ulja i tečnosti za obradu metala spadaju u sredstva za hlađenje i podmazivanje (SHP) čiji su osnovni zadaci: hlađenje, podmazivanje, ispiranje strugotina i zaštita od korozije. Zbog velikog broja proizvoda, koji se primenjuju u vrlo različitim operacijama obrade na materijalima različitog kvaliteta, teško je odabrati kriterijum po kome bi se izvršila klasifikacija i standardizacija SHP.

Prema ISO standardu izvršena je podela na dve kategorije:

• ISO–L–MH – neemulgirajuća ulja za obradu metala (čista rezna ulja)
• ISO–L–MA – emulzioni i u vodi rastvorljivi fluidi za obradu metala

Klasifikacija sredstava za obradu metala

Klasifikacija sredstava za obradu metala prema području primene

Napomena: ● – glavna primena ○ – moguća primena

Klasifikacija neemulgirajućih reznih ulja prema njihovoj prirodi i svojstvima

Klasifikacija emulzionih i u vodi rastvorljivih fluidi prema njihovoj prirodi i svojstvima

Neemulgirajuća ulja za obradu metala - čista rezna ulja

Od neemulgirajućih ulja za obradu metala se zahteva izuzetno dobro podmazivanje, podnošenje visokih pritisaka kao i besprekoran izgled obrađene površine. Neemulgirajuća rezna ulja za obradu metala dele se prema korozivnom delovanju na bakar na: neaktivna i aktivna

Neaktivna rezna ulja se proizvode na bazi rafinata mineralnih ulja i to u više gradacija. Sadrže, pored inhibitora oksidacije i korozije, odgovarajuće aditive u neaktivnoj formi na bazi sumpora, fosfora i hlora, koji ne utiču korozivno na obojene metale i njihove legure. Ova ulja se mogu, po preporuci proizvođača alatnih mašina, koristiti za podmazivanje same mašine i za punjenje hidrauličnih sistema iste mašine. Zbog toga su dobila naziv - tronamenska ulja.

Aktivna rezna ulja se proizvode na bazi rafinata mineralnih ulja takođe u više gradacija. Primenjuju se pri obradi čelika i njegovih legura, gde zbog svoje izrazite aktivnosti daju dobre rezultate. Pored inhibitora oksidacije i korozije sadrže odgovarajuće aditive na bazi sumpora, fosfora i hlora u aktivnoj formi koji hemijski reaguju već na nižim temperaturama i nepovoljno utiču na obojene metale.

Emulziona i u vodi rastvorna sredstva za obradu metala

Vodorastvorna sredstva za hlađenje i podmazivanje su po pravilu komplikovanija po sastavu od neemulzionih ulja za obradu metala, zbog toga što prisustvo vode donosi dodatne probleme kao što su: stabilnost emulzija, ponašanje na koroziju, dejstvo mikroorganizama itd. Emulziona i u vodi rastvorna sredstva se koriste pri obradi metala gde je u odnosu na podmazivanje, primarno hlađenje i ispiranje strugotine.

Osnovna podela je izvršena prema sadržaju mineralnog ulja, odnosno sintetitičkih komponenata na sledeći način:

• proizvodi sa više od 60% mineralnog ulja,
• proizvodi sa manje od 60% mineralnog ulja,
• proizvodi na osnovu sintetičkih sirovina (bez mineralnog ulja) i
• proizvodi na osnovu rastvorljivih anorganskih i organskih soli i alkohola (bez mineralnog ulja)

Proizvodi sa više od 60% mineralnog ulja daju prilikom mešanja sa vodom emulzije mlečno bele boje (poznata pod nazivom ''bohr ulja'' - ulja za bušenje). Uz mineralno ulje ona sadrži emulgatore, baktericide, a mogu da sadrže i EP aditive. Njihove osobine u velikoj meri zavise od sastava vode, a koriste se u koncentracijama od 3 do 10%.

Proizvodi sa manje od 60% mineralnog ulja u primeni se najčešćee nazivaju polusintetičke tečnosti, a razlikuju se od prve grupe po manjem sadržaju mineralnog ulja (najčešće 30-60%) i većem sadržaju emulgatora. Emulgatori su obično sintetičke osnove, pa su zbog toga dobili naziv polusintetički proizvodi. Kako su emulgatori najčešće dobra podloga i hrana za razvoj mikroorganizma, razvijeni su biostabilni sintetički emulgatori koji onemogućavaju razvoj mikroorganizama. Na taj način razvijeni su polusintetički biostabilni proizvodi stabilni na mikrobiološku razgradnju, što omogućava dugotrajnu upotrebu bez potrebe za dodatkom baktericida. Mogu im se dodati i EP aditivi pri čemu imaju mogućnost da se koriste za teške operacije obrade. Transparentnog su izgleda. Najviše se koriste u koncentracijama 3 do 5%.

Proizvodi na osnovu sintetičkih sirovina ne sadrže mineralno ulje. To su organska i anorganska hemijska jedinjenja, sa dodatim aditivima za sniženje površinskog napona vode, inhibitora korozije, po potrebi i EP aditiva. Transparentnog su izgleda i imaju veoma dugotrajnu upotrebu. Imaju čitav niz prednosti u pogledu povećanja efekta hlađenja i podmazivanja tako da je kvalitet obrađene površine visok.

Pripremanje emulzije

Veliki značaj na stabilnost emulzije ima način njihovih pripremanja. Zato se kod pripremanja emulzije treba pridržavati sledećeg:

• uvek treba dodavati koncentrat u vodu – nikada ne vodu u koncentrat,
• intenzivno mešati za vreme dolivanja, a koncentrat dodavati u tankom jednolikom mlazu,
• koncentrat pre mešanja mora imati sobnu temperaturu, a ako se radi o dužem skladištenju koncentrata predhodno ga treba promešati,
• vodu za namešavanje emulzije ispitati i po potrebi omekšati, filtrirati, ukloniti mikroorganizme ili joj povećati tvrdoću (ako je ispod 5°dH odnosno 1mmol/l),
• pridržavati se preporučenog odnosa ulje/voda i izbegavati mešanje različitih koncentrata,
• emulziju ne namešavati u samom rezervoaru mašine,
• posude i rezervoari u kojima se emulzija namešava moraju biti čiste i povremeno ih treba dezinfikovati,
• emulziju treba pripremati neposredno pre upotrebe i ispitati koncentraciju.

Ulja i tečnosti za obradu metala

Preporuke za izbor sredstava za hlađenje i podmazivanje

Prilikom izbora sredstava za hlađenje i podmazivanje treba potražiti optimalni izbor uzimajući u obzir sve potrebne faktore kao što su: vrste i oblik alata, stanje alata koji se koristi, stanja alatne mašine, specifične uslove režima obrade (brzina rezanja, dubina rezanja, presek strugotine, kvalitet obrađene površine) itd.

Čista ulja za rezanje se uglavnom koriste u proizvodnim operacijama gde je primarno podmazivanje, odnosno u kojima se proces rezanja izvodi sa relativno malim brzinama rezanja uz pojavu velikih otpora rezanja.

Uljne emulzije se koriste u proizvodnim operacijama gde je primarno hlađenje, odnosno u kojima se proces rezanja izvodi velikim brzinama rezanja uz pojavu relativno malih otpora rezanja.

Sintetički rastvori predstavljaju alternativu uljnim emulzijama, a zbog svojih izuzetnih svojstava nalaze sve veću primenu u svim vrstama obrade.

Ulja za termičku obradu metala

Ulje za kaljenje mora zadovoljiti osnovne zahteve:

• da odnosi toplotu sa radnog komada dovoljnom brzinom,
• da u nižem temperaturnom opsegu hladi sporije, da bi se sprečila iskrivljenja i pojave prskotina,
• da nije korozivno,
• da je termički stabilno itd.