Loading...

Pitanja i odgovori

U cilju bolje informisanosti naših kupaca, ovde objavljujemo često postavljana pitanja sa datim odgovorima na ista (FAQ). Ukoliko Vas zanima bilo šta vezano za naše proizvode, što niste pronašli na stranicama našeg sajta, molimo Vas da nas kontaktirate telefonom ili preko formulara na kontakt strani.

Neredovna i neblagovremena zamena ulja može uzrokovati oštećenje motora. Ulje ima svoj radni vek i pod normalnim uslovima upotrebe, aditivi u ulju se pomalo troše, a samo ulje stari. Vek motora se produžuje zamenom ulja pre nego što ono počne gubiti na kvalitetu. Brzina kojom ulje gubi svoja svojstva zavisi od formulacije pojedinog ulja, kao i od uslova vožnje, klimatskih uslova i konstrukcije motora.

Motor konstantno troši manje količine ulja što zahteva redovnu kontrolu nivoa i dolivanje između dve izmene ulja. Mala količina ulja sagoreva u cilindrima, a izvesna količina isparava. U normalnim uslovima motor potroši od 0,2 do 0,5 litara ulja na 1.000 km. U slučajevima gde je potrošnja ulja veća od 1 litre na 1000 km, treba se posavetovati sa ovlašćenim servisom. Bez obzira na redovno dolivanje, zamena ulja se mora izvršiti u roku propisanom od strane proizvođača.

Pojava dolivanja ulja između dve zamene ulja je sasvim normalna. Obično to nije više od jednog litra, ili nešto malo preko, i zavisi od modela i uputstva proizvođača vozila. Savet je da se pred svako duže putovanje proveri nivo ulja, ali i ponese bar litar, naročito ako je u pitanju stariji modela vozila.

Ako primetite povećanu potrošnju ulja potrebno je obratiti se profesionalnom auto servisu. Pre toga, obratite pažnju da li se ispod vozila stvorila uljna barica, da li je došlo do curenja, jer će ta informacija pomoći serviseru. Osim curenja zaprivki, istrošenost motora je najčešći uzrok curenja naročito kod vozila starijih od 10 godina ili sa preko 200.000 pređenih km.

Prisustvo glikola, čađi, vode i goriva u ulju može u velikoj meri dovesti do oštećenja motora. Da bi se utvrdilo prisustvo i sadržaj kontaminanata potrebno je izvršiti laboratorijsku analizu.

Ulje uklanja nečistoću (čađ i produkte sagorevanja) i drži ih raspršene u ulju pomoću aditiva deterdženata i disperzanata dodatih u ulje. To što je ulje crno, pokazuje da uspešno obavlja svoj zadatak i sprečava nerastvorne čestice i čađ da formiraju naslage na površinama motora.

Mešanje ove dve vrste motornih ulja se ne preporučuje zbog različitosti paketa aditiva koji se koriste u proizvodnji jednog i drugog. U suštini, mešanje dva različita ulja koja imaju iste karakteristike ne predstavlja problem, ali se krajnji rezultat ne može garantovati. Ako u sintetičko ulje dodamo mineralno, očigledno je da će karakteristike sintetičkog oslabiti i zbog toga je bolje ne eksperimentisati.

Ako je u motoru korišćeno mineralno ulje, što je originalna preporuka proizvođača motora verovatno je taj motor prekriven izvesnom količinom čađi i taloga.Ulja visokog kvaliteta, kao što su sintetička, poseduju jaka deterdžentna i disperzantna svojstva što znači da će čađ i talog, koji su zaostali, biti isprani. Ulje, pošto je pokupilo nečistoće, ubrzo će postati zaprljano i dobiti tamnu boju. Posledice mogu biti začepljenje i blokada filtera i uljnih kanala od strane isprane čađi i taloga što može da dovede do oštećenja motora. Ipak se treba pridržavati preporuke proizvođača motora.

Otpor tečnosti pri kretanju naziva se viskoznost i ona utiče na gubitke snage i habanje motora. Pri nižoj viskoznosti manji je otpor ulja – manji gubici snage motora, pri višoj viskoznosti motor je zaštićeniji od habanja te mora biti postignut kompromis između ova dva zahteva. Upravo se tu pokazuju prednosti visokokvalitetnih ulja, čija je viskoznost relativno konstantna u širokom rasponu temperatura. Viskoznost motornih ulja označava se u skladu sa SAE viskoznom gradacijom.

Vrlo je važno proveravati nivo ulja i menjati ga u skladu sa preporukom proizvođača vozila. Redovna kontrola se preporučuje na svakih 1.000 km, a posebno pre dužih putovanja. Izmena ulja je bitna operacija održavanja vozila u ispravnom stanju. Motorno ulje sakuplja čestice (ostaci sagorevanja, ostaci i delovi metala uzrokovani radom i habanjem i sl.), a isto tako gubi efikasnost zbog mešanja s vodom ili gorivom, zbog oksidacije, trošenja aditiva, zbog čega se mora menjati makar jedanput godišnje.
Količina ulja u karteru mora biti na sredini skale, između minimalne i maksimalne oznake na skali merne šipke. Razlika između maksimalne i minimalne tačke na skali iznosi oko 20% u količini ulja u karteru. To znači da, ako je nivo ulja nizak, ulje mora raditi 20% više i s manjom količinom aditiva, što uzrokuje brzu cirkulaciju fluida i ubrzanu degradaciju istog, kao i ubrzano habanje mehaničkih delova motora koji se nedovoljno podmazuju i hlade.
Uljni filteri moraju se menjati prilikom zamene ulja. Ako je uljni filter začepljen otežana je cirkulacija ulja, što povećava opasnost od pregrevanja, prekida dotoka ulja i oštećenja pojedinih delova motora.

Naknadno dodavanje aditiva može dovesti do nekompatibilnosti sa paketom aditiva ili baznim uljem koje je korišteno prilikom proizvodnje ulja. To bi moglo dovesti do nepotrebnih oštećenja.

Ne, zato što 4-taktni motori motocikla ne rade pod istim uslovima kao i motori automobila. Maziva koja se koriste za motore motocikala mogu se koristiti i za transmisiju i kvačilo. U njihovoj formulaciji su dodani EP-aditivi (za visoka opterećenja i pritiske). Ulja za automobilske motore sadrže i detergentne aditive sa povišenim sadržajem sulfatnog pepela koji bi u motorima motocikala uzrokovali taloženje na klipu i zupčaniku i njihovim trajnim oštećenjima.

TBN je akronim engleskih reči Total Base Number i predstavlja baznu rezervu motornog ulja. Od bazne rezerve zavisi sposobnost ulja da neutrališe kiseline koje nastaju u procesu sagorevanja goriva i spreči koroziju delova motora. Motorna ulja sa višom baznom rezervom u stanju su da duže neutrališu ove kiseline i spreče njihov nepovoljan uticaj na motor. Najveći procenat ovih kiselina nastaje usled prisustva sumpora u gorivu koji prilikom sagorevanja goriva stvara veoma korozivnu sumpornu kiselinu koju bazna jedinjenja sadržana u novom motornom ulju (bazna rezerva) neutrališu.
Početna TBN vrednost može da bude jedan od indikatora kvaliteta motornog ulja, ali je isto tako važno kojom brzinom se bazna rezerva “troši” a o tom faktoru se veoma često ne vodi računa. Različiti aditivi koji se dodaju ulju mogu doprineti povećanju bazne rezerve, ali isto tako mogu nepovoljno uticati na sposobnost ulja da neutralište kiseline. Visoka bazna rezerva je veoma važna u uslovima kada se koristi gorivo sa visokim sadržajem sumpora.

Naslage nastaju kao posledica hidrolize nekih komponenti iz aditiva. Preporučuje se ispuštanje starog ulja pre dolivanja novog.

Ako mešamo antifriz G11 sa G12 antifrizima, može doći do hemijske reakcije i pojave žuto/zelenog taloga zbog visokog procenta silikata u G11. Zbog toga ovakvo mešanje nije preporučljivo.
G12, G12+ i G12++ se mogu mešati bez ikakvih smetnji. U svakom slučaju, najsigurnije je pročitati uputstvo sa kantice i poštovati preporuku proizvođača antifriza.

Najčešći uzrok su prodor vazduha i vode u hidraulični sistem. Pre svakog sipanja ulja potrebno je detaljno oprati rezervoar i proveriti da li postoji mesto gde bi ulje moglo da curi ili da prodre nepoželjna supstanca.
Pena može da potiče i od preniskog nivoa ulja u hidrauličnom rezervoaru, kao i zbog pogrešno izabrane gradacije viskoznosti hidrauličnog ulja.